Učesnici u sporu

Individualni radni spor pokrenut je radi utvrđenje prava na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada po predlogu predlagača -zaposlenog, sa kojim se saglasio poslodavac – Institut.

U ovom individualnom radnom sporu strane su:

– Zaposleni;

– Poslodavac – Institut.

Ova studija analizira ulogu Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova u postupku rešavanja individualnog radnog spora, koji je nastao između zaposlenog i poslodavc, a povodom isplate naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada.

Predmet spora

Predmet ovog individualnog radnog spora je utvrđivanje prava na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada.

Kako se uključio arbitar

Rešenjem direktora Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova od 18.12.2015. godine za arbitra u ovom predmetu određena je Danka Jaćimović.

Kratak pregled toka postupka

Arbitar je održao tri javne rasprave u prostorijama poslodavca na kojima su prisustvovali zaposleni i punomoćnici poslodavca.

Zaposleni je podneo predlog za pokretanje individualnog radnog spora Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, radi utvrđivanja prava na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od meseca aprila 2013. godine do novembra 2015. godine. Na ročištima za javnu raspravu strane u sporu su se saglasile da se radi o periodu od maja 2013. godine do novembra 2015. godine, za koji zaposlenom nije isplaćena naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada.

Punomoćnici poslodavca objasnili su da nije postojao osnov za isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenom za period od maja 2013. godine do novembra 2015. godine, jer opštim aktom poslodavca nije uređena naknada troškova prevoza za teritoriju van opština Grada na kojoj zaposleni stanuje, već je samo organizovan prevoz od strane poslodavca na teritoriji opština Grada.

Arbitar je utvrdio da je postojao Pravilnik o naknadi troškova zaposlenih u Institutu od 21.04.2005. godine, kojim je bilo utvrđeno pravo na isplatu naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima od mesta stanovanja do mesta rada. Ovaj Pravilnik je izmenjen Odlukom Upravnog odbora od 04.04.2013. godine i Odlukom Upravnog odbora od 26.08.2013. godine, tako da zaposlenom nije priznato pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada (od kuće do posla), već delimično, na teritoruji opština Grada poslodavac je organizovao sopstveni prevoz, dok van teritorija opština Grada zaposlenom nije priznato pravo na naknadu troškova. Novim Pravilnikom o naknadi troškova zaposlenih u Institutu utvrđeno je pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima, tako da će zaposleni od stupanja na snagu ovog Pravilnika (od decembra 2015. godine) imati pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i to od mesta rada do mesta stanovanja.

Arbitar je utvrdio da:

– Zaposleni je bio zaposlen na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu kod poslodavca i imao stvarne troškove za dolazak i odlazak sa rada od teriterije opštine Grada do mesta gde je živeo, što je i dokazao u arbitražnom postupku;

– Poslodavac nije isplatio naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenom za period od maja. 2013. godine do novembra 2015. godine, sa čim su se saglasili zaposleni i punomoćnici poslodavca;

– Zaposleni je bio prisutan na poslu, na osnovu evidencije radnog vremena za period od maja. 2013. godine do novembra 2015. godine;

– da je zaposleni imao troškove za dolazak i odlazak sa rada na osnovu dostavljenih mesečnih i pojedinačnih karata u visini cene na dostavljenim kartama (pojedinačnim i mesečnim) za period od maja 2013. godine do novembra 2015. godine. Visina cene mesečne i pojedinačnih karata se nije menjala za utvrđeni period.

Na osnovu člana 118. stav 1. tačka 1. i člana 9. stav 1. Zakona o radu ( „Sl. glasnik RS“ br. 25/05,61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, a opštim pravnim aktom poslodavca utvrđeni su nepovoljniji uslovi rada, pa je u skladu sa napred navedenim i doneto rešenje kojim je zaposlenom priznato pravo na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada.

Pravna ocena i ishod postupka

Arbitar je doneo rešenje u postuku individualnog radnog spora između zaposlenog i poslodavca, kojim je utvrdio pravo zaposlenom na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, ceneći odredbe Zakona o radu, posebno se osvrćući na pravo koje zaposleni ima po osnovu člana 118. i imajući u vidu član 9. Zakona o radu. Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada pa se opštim pravnim aktom zaposlenom ne mogu utvrditi nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom, u suprotnom se primenjuju odredbe zakona.