Učesnici u sporu

Učesnici u sporu bili su zaposlena, kao predlagač, sa jedne strane i poslodavac – protivnik predlagača, sa druge strane.

Predmet spora

Predmet spora bio je poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa (otkaza ugovora o radu).

Kako se uključio arbitar

Predlogom zaposlene, uz pismenu saglasnost poslodavca, pokrenut je individualni radni spor između strana u sporu.

S obzirom da učesnici u sporu nisu sporazumno odredili arbitra, to je, na osnovu odredbe člana 12. stav 2. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 104/09), arbitra u ovom sporu rešenjem odredio direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Po određivanju za postupajućeg arbitra i preuzimanju predmeta, arbitar je, bez odlaganja, nakon usmene, telefonske komunikacije sa stranama u sporu odredio mesto, datum i vreme održavanja javne rasprave. Javna rasprava je održana u prostorijama poslodavca, u prisustvu strana u sporu, i okončana je u istom danu kada je i započeta.

KRATAK PREGLED TOKA POSTUPKA

Radi utvrđivanja činjeničnog stanja od značaja za rešenje ove pravne stvari, arbitar je na ročištu za javnu raspravu sproveo dokazni postupak. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, podnositeljka predloga je kod poslodavca bila u radnom odnosu na određeno vreme na radnom mestu prodavca u marketu poslodavca gde je konkretnog dana u određeno vreme iz kaveza u kome se nalazi kozmetika kriomice i neovlašćeno uzela dezodorans „Dove“ koji je zatim odnela u hladnjaču za voće i sakrila ga ispod rafa, sa namerom da ga koristi. Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, koga je priznala i podnositeljka predloga, poslodavac je Upozorenjem podnositeljku predloga upozorio da su stekli opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu. Upozorenje je podnositeljka uredno primila. Izjašnjenjem na upozorenje podnositeljka predloga je navela da ne spori uzimanje dezodoransa, opravdavajući taj čin potrebom da anulira neprijatne mirise koji nastaju usled preteranog znojenja i nekontrolisanog vršenja male nužde usled zdravstvenih problema. Rešenjem poslodavca utvrđeno je da je zaposlenoj, na poslovima prodavca u supermarketu, prestaje radni odnos otkazom od strane poslodavca Ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze utvrđene tačkom 16, podtačkom 11. navedenog ugovora o radu, koja se sastoji u neovlašćenom raspolaganju i posluzi sredstava poslodavca. Zaposlena je rešenje uredno primila. U postupku otkazivanja ugovora o radu nije traženo mišljenje organizacije sindikata, jer podnositeljka nije njegov član.

Pravna ocena i ishod postupka

Na osnovu izvedenih dokaza, brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka, arbitar je utvrdio da predlog zaposlene nije osnovan. U pogledu zakonitosti osporenog rešenja sa aspekta primene materijalnog prava, arbitar je ocenio da je osporeno rešenje doneto u skladu sa odredbom člana 179. tačka 2) Zakona o radu, kojom je utvrđeno da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i odredbom tačke 16. podtačka 11. Ugovora o radu, kojom je utvrđeno da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to neovlašćeno raspolaganje i posluga sredstava poslodavca. Naime, iz pisanih izjava zaposlene i zamenika poslovođe u marketu poslodavca, kao i izjave podnositeljke predloga date na javnoj raspravi održanoj u ovom postupku, nesporno je utvrđeno da je podnositeljka konkretnog dana iz kaveza supermarketa u kome se nalazila kozmetika, neovlašćeno uzela dezodorans „Dove“ koji je zatim odnela u hladnjaču za voće i sakrila ga ispod rafa, sa namerom da ga upotrebi. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, a polazeći od toga da osporeno rešenje sadrži činjenični opis radnje povrede radne obaveze koji omogućava identifikaciju povrede radne obaveze, odnosno njenu kvalifikaciju, da se činjenični opis povrede radne obaveze može podvesti pod odredbu tačke 16. podtačka 11. Ugovora o radu, odnosno da se povreda radne obaveze može kvalifikovati kao neovlašćeno raspolaganje i posluga sredstava poslodavca, osporeno rešenje je, po oceni arbitra, na zakonu zasnovano.

Arbitar je posebno cenio i tvrdnju podnositeljke predloga da je za istu povredu radne obaveze već kažnjena umanjenjem zarade za određeni mesec, pa je povodom te tvrdnje pribavljena mesečna ocena radnog postignuća zaposlene za taj mesec na osnovu koje je utvrđeno da je do umanjenja zarade došlo po osnovu ocene rada imenovane, u smislu odredbe tačke 6. Ugovora o radu, prema kojoj se zarada može umanjiti ili uvećati do 30% po osnovu individualne ocene zaposlenog, a ne po osnovu povrede radne obaveze, iz čega proizilazi da nije povređeno načelo zabrane odlučivanja dvaput u istoj stvari (ne bis in idem). Arbitar je cenio i ostale navode strana u postupku, ali ih nije posebno obrazlagao ocenjujući da nemaju značaj odlučujućih okolnosti i da, stoga, nisu od uticaja na drukčije rešenje ove pravne stvari.

Na osnovu sprovedenog dokaznog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja, primenom relevantnog prava, arbitar je ocenio da je postupak otkaza ugovor o radu sproveden u skladu sa odredbama čl. 179. do 182, čl. 184. i 185. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), te je rešenjem odbio kao neosnovan predlog zaposlene da se poništi kao nezakonito rešenje poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlene, otkazom od strane poslodavca ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze.