-
Telefon:
011 / 3131-416 -
Elektronska pošta:
kabinet@ramrrs.gov.rs
-
-
Aa
-
Pravo na pristup informacijama od javnog značaja kojim raspolaže Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova.
Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uređuju se prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva.
Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, ustanovljen je institut Poverenika za informacije od javnog značaja, kao samostalanog državnog organa, koji je nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.
Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna, kao i da mu se učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.
Postupak za pristup informacijama od javnog značaja započinje na osnovu usmenog ili pismenog zahteva za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.
Zahtevi za ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja mogu dostaviti putem poštanske službe na adresu: Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, Beograd, Makedonska br. 4 ili predati neposredno u Prijemnoj kancelariji Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, Beograd, ulica Vlajkovićeva br. 3.
Ovlašćena lica za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja za Republičku agenciju za mirno rešavanje radnih sporova su:
Dragana Andonovska, kontakt: 011/3131-417; dragana.andonovska@ramrrs.gov.rs
Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, saglasno odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, omogućava tražiocu informaciju uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.
Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.
Agencija neće omogućiti ostvarivanje na pristup informacijama od javnog značaja ukoliko su ispunjeni uslovi iz čl. 9, 10. i 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ukoliko se tražena informacija od javnog značaja može izdvojiti od ostalih informacija u dokumentu u koje Agencija nije dužna tražiocu da omogući uvid, organ vlasti omogućiće tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.
Agencija neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno, često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija.
Takođe, neće se tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično odnosi, osim:
1) ako je lice na to pristalo;
2) ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši i
3) ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.
Prava fizičkog lica iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti su:
Pravo na pristup;– svako fizičko lice ima pravo da od rukovaoca zahteva informaciju da li obrađuje podatke o njemu, koje i u koju svrhu, pristup tim podacima, predviđeni rok čuvanja, kopiju tih podataka ali i informaciju o svim ostalim pitanjima iz člana 26. Zakona. Pravo na pristup može biti ograničeno, u celini ili delimično, u meri i trajanju koje je neophodno i srazmerno u demokratskom društvu iz razloga koji su predviđeni članom 28.
Pravo na ispravku i dopunu – lice na koje se podaci odnose ima pravo da zahteva ispravku njegovih netačnih podataka o ličnosti bez nepotrebnog odlaganja. Ukoliko su podaci nepotpuni, lice ima pravo da svoje podatke dopuni kroz davanje dodatne izjave na osnovu člana 29 Zakona.
Pravo na brisanje- svako lice na koje se podaci odnose ima pravo da se njegovi podaci o ličnosti izbrišu od strane rukovaoca kada više nisu neophodni za ostvarivanje svrhe zbog koje su prikupljeni ili na drugi način obrađivani, ako je lice opozvalo pristanak na osnovu koga se obrada vršila ili je podnelo prigovor na obradu, ako su podaci nezakonito obrađivani, ako brisanje predstavlja izvršenje zakonske obaveze rukovaoca ili ako su podaci o ličnosti prethodno prikupljeni u vezi sa korišćenjem usluga informacionog društva iz člana 16 stav 1 Zakona. Zahtev za brisanje se podnosi rukovaocu.
Pravo na ograničenje obrade- lice na koje se podaci odnose ima pravo da od rukovaoca zahteva da se obrada njegovih podataka o ličnosti ograniči u slučajevima koji su predviđeni članom 31 Zakona.
Pravo na prenosivost podataka-ukoliko su zajedno ispunjeni uslovi iz člana 36 Zakona, lice na koje se podaci odnose ima pravo da prethodno dostavnjene podatke primi u strukturisanom obliku od rukovaoca kao i da ih, bez njegovog ometanja, prenese drugom rukovaocu.
Pravo na prekid obrade (prigovor)- lice na koje se podaci odnose ima pravo da od rukovaoca ,u vidu prigovora na obradu, zahteva prekid obrade koja se vrši u skladu sa čl.12 st.1 tač. 6 Zakona, uključujući i profilisanje koje se zasniva na tim odredbama. Ukoliko rukovalac nije predočio da postoje zakonski razlozi za obradu koji pretežu nad interesima, pravima ili slobodama lica na koje se podaci odnose ili su u vezi sa podnošenjem, ostvarivanjem ili odbranom pravnog zahteva, biće dužan da prekine za obradom podataka o licu koje je podnelo prigovor.
Pravo protiv odlučivanja isključivo na osnovu automatizovane obrade- na lice, čiji se lični podaci obrađuju, neće se primenjivati odluka doneta isključivo na osnovu automatizovane obrade, uključujući i profilisane, ukoliko ta odluka značajno utiče na njegov položaj ili proizvodi pravne posledice po lice. Izuzeci od ovog pravila su predviđeni čl. 38, st. 2, tač.1, 2 i 3 Zakona.
-Kako zahtevati ostvarivanje prava u vezi obrade podataka o ličnosti?
Zahtev za pristup, ispravku i dopunu, brisanje, ograničenje obrade, prenosivost podataka, prekid obrade kao i neprimenjivanje odluke donesene na osnovu automatizovane obrade. lice čiji se podaci obrađuju podnosi rukovaocu. Ukoliko rukovalac, u skladu sa čl. 21 st. 3 Zakona, opravdano posumnja u identitet lica koje je podnelo zahtev, može od lica zahtevati dostavljanje dodatnih informacija neophodnih za potvrdu identiteta, u skladu sa čl.5 st.1 tač.3 Zakona.
Rukovalac je dužan da dostavi kopiju podataka koje obrađuje licu na koje se podaci odnose na njegov zahtev. Ako je zahtev za kopiju dostavljen elektronskim putem, informacije se dostavljaju u uobičajeno korišćenom elektronskom obliku, osim ako je lice na koje se podaci odnose zahtevalo drugačije dostavljanje. Ukoliko lice lice na koje se podaci odnose zahteva izradu dodatnih kopija, Rukovalac može da zahteva naknadu nužnih troškova za iste.
-Kada se podnosi pritužba Povereniku?
Ako rukovalac ne postupi po zahtevu lica na koje se podaci odnose dužan je da o razlozima za nepostupanje obavesti to lice bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, kao i o pravu na podnošenje pritužbe Povereniku, odnosno tužbe sudu.
Lice za zaštitu podataka o ličnosti: Dragana Andonovska, kontakt: 011/3131-417; dragana.andonovska@ramrrs.gov.rs.