25. 02. 2025.

U sedištu Međunarodne organizacije rada u Ženevi, od 17. do 21. februara 2025. godine, održan je Tripartitni tehnički sastanak „Pristup pravdi u oblasti rada: prevencija i rešavanje radnih sporova“, koji je okupio predstavnike više od 80 zemalja. Ovaj sastanak je prvi takve vrste i predstavlja prekretnicu u međunarodnim naporima da se posveti posebna pažnja pristupu pravdi u oblasti prevencija i rešavanje radnih sporova.

Nakon intenzivnih diskusija i razmene različitih nacionalnih iskustava, usvojen je zajednički dokument koji daje jasne smernice za buduće akcije u oblasti prevencija i rešavanje radnih sporova. Dokument ističe ključne principe efektivnog i inkluzivnog rešavanja radnih sporova, u skladu sa međunarodnim radnim standardima i principima socijalne pravde.

Zaključci sastanka nedvosmisleno potvrđuju da pristup pravdi u oblasti rada nije samo pravno pitanje, već i osnov stabilnih radnih odnosa i društvene kohezije. Kako bi ovaj princip bio u potpunosti realizovan, države članice MOR-a pozvane su da ojačaju institucionalne kapacitete, unaprede sudske i vansudske mehanizme i omoguće svima radnicima i poslodavcima jednaku mogućnost zaštite svojih prava, da rade na kontinuiranoj prevenciji radnih sporova, kroz jačanje socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja, koji su prepoznati kao najefikasniji alati za očuvanje stabilnih odnosa između poslodavaca i zaposlenih.

Razmotrena je i uloga alternativnog rešavanja sporova (ADR), kao jednog od ključnih mehanizama za postizanje efikasne i pravične radne pravde. Ovaj način je prepoznat kao važan komplementarni model koji može rasteretiti sudske sisteme i omogućiti brže i ekonomičnije rešavanje radnih konflikata. Takođe je istaknuta potreba za daljim razvojem i unapređenjem ovih praksi, posebno kroz jačanje kapaciteta institucija i stručnjaka koji sprovode mirno rešavanje radnih sporova. Osiguravanje dobrovoljne prirode alternativnih procesa, kao i usklađenost sa međunarodnim radnim standardima, prepoznato je kao neophodan uslov za njegovo uspešno sprovođenje u različitim pravnim sistemima.

Još jedna važna tema bila je digitalizacija i upotreba novih tehnologija u procesima rešavanja radnih sporova. Istaknuto je da onlajn platforme i digitalni sistemi za upravljanje predmetima mogu poboljšati dostupnost i efikasnost pravde u oblasti rada, ali je neophodno obezbediti pravičnost i transparentnost u njihovoj primeni. Ključni izazov ostaje osiguranje da tehnološke inovacije ne stvore dodatne barijere za najranjivije grupe radnika.

Međunarodna organizacija rada je ovom inicijativom još jednom potvrdila svoju ključnu ulogu u obezbeđivanju socijalne pravde širom sveta. Sastanak je jasno pokazao da je budućnost radne pravde usmerena ka jačanju preventivnih mehanizama, promovisanju socijalnog dijaloga i unapređenju efikasnih i pravičnih mehanizama rešavanja sporova.

Ovo je istorijski korak napred u regulisanju jednog od najvažnijih aspekata modernog radnog prava, a zaključci sastanka služiće kao osnova za buduće regulatorne preporuke unutar Međunarodne organizacije rada.

Među učesnicima sastanka bila je i delegacija Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, koja je na poziv Međunarodne organizacije rada učestvovala kao posmatrač. Predstavnici Agencije predstavili su srpski model mirnog rešavanja radnih sporova, koji se uspešno primenjuje već 20 godina. Učešće delegacije Agencije doprinelo je kvalitetu preporuka sastanka i jačanju međunarodne saradnje u oblasti radnog prava i socijalnog dijaloga.