У знак сећања на дан када су радници у Чикагу 1886. године штрајком и протестима почели борбу за осмочасовно радно време, установљен је Међународни празник рада Први мај. Другу годину за редом обележен је у сенци пандемије коронавируса уз бригу колико ће она утицати на положај радника. У Србији тај утицај је ублажен и са три пакета помоћи државе кроз уплате минималне зараде и гаранције за кредите.

Републичка агенција за мирно решавање радних спорова недавно је обележила 15 година постојања, а за то време радила је на око 20.000 спорова. Директор Агенције за мирно решавање радних спорова Ивица Лазовић објашњава за РТС да се спорови пред Агенцијом решавају кроз два метода - мирење и арбитражу.

Како као друштво, а како као појединци реагујемо на мобинг?

Два су начина заштите. Један је регулисан Законом о спречавању злостављања на раду. Други начин је регулисан Законом о мирном решавању радних спорова који примењује управо Агенција за мирно решавање радних спорова.

Чест облик злостављања на послу је такозвани синдром празног стола – ситуација у којој претпостављени неоправдано не дају радна задужења запосленом. На злостављање на послу подједнако се жале радници у јавном и приватном сектору, показују подаци Агенције за мирно решавање радних спорова. Код готово половине се испоставило да је реч о мобингу, а код многих да су им повређена друга радна права.

Отказ уговора о раду, остваривање права на годишњи одмор, исплате зараде, исплате отпремнине при одласку у пензију или јубиларне награде, дискриминација и злостављање на раду... Све су то случајеви којима се бави Агенција за мирно решавање радних спорова.