Агенција за мирно решавање радних спорова

Информације од јавног значаја и заштита података о личности

Право на приступ информацијама од јавног значаја којим располаже Републичка агенција за мирно решавање радних спорова.

Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја уређују се права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти, ради остварења и заштите интереса јавности да зна и остварења слободног демократског поретка и отвореног друштва.

Ради остваривања права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти, установљен је институт Повереника за информације од јавног значаја, као самосталаног државног органа, који је независан у вршењу своје надлежности.

Свако има право да му буде саопштено да ли орган власти поседује одређену информацију од јавног значаја, односно да ли му је она иначе доступна, као и да му се учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на копију тог документа, као и право да му се, на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на други начин.

Поступак за приступ информацијама од јавног значаја започиње на основу усменог или писменог захтева за остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја.

Захтеви за остваривања права на приступ информацијама од јавног значаја могу доставити путем поштанске службе на адресу: Републичка агенција за мирно решавање радних спорова, Београд, Македонска бр. 4 или предати непосредно у Пријемној канцеларији Управе за заједничке послове републичких органа, Београд, улица Влајковићева бр. 3.

Овлашћена лица за поступање по захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја за Републичку агенцију за мирно решавање радних спорова су:

Драгана Андоновска, контакт: 011/3131-417; dragana.andonovska@ramrrs.gov.rs

Републичка агенција за мирно решавање радних спорова, сагласно одредбама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, омогућава тражиоцу информацију увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на копију тог документа, као и право да му се, на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на други начин.

Информација од јавног значаја, у смислу овог закона, јесте информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна.
Агенција неће омогућити остваривање на приступ информацијама од јавног значаја уколико су испуњени услови из чл. 9, 10. и 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Уколико се тражена информација од јавног значаја може издвојити од осталих информација у документу у које Агенција није дужна тражиоцу да омогући увид, орган власти омогућиће тражиоцу увид у део документа који садржи само издвојену информацију и обавестиће га да остaла садржина документа није доступна.
Агенција неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако тражилац злоупотребљава права на приступ информацијама од јавног значаја, нарочито ако је тражење неразумно, често, када се понавља захтев за истим или већ добијеним информацијама или када се тражи превелики број информација.

Такође, неће се тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако би тиме повредио право на приватност, право на углед или које друго право лица на које се тражена информација лично односи, осим:

1) ако је лице на то пристало;
2) ако се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради о носиоцу државне и политичке функције и ако је информација важна с обзиром на функцију коју то лице врши и
3) ако се ради о лицу које је својим понашањем, нарочито у вези са приватним животом, дало повода за тражење информације.

Права физичког лица из Закона о заштити података о личности су:

Право на приступ;– свако физичко лице има право да од руковаоца захтева информацију да ли обрађује податке о њему, које и у коју сврху, приступ тим подацима, предвиђени рок чувања, копију тих података али и информацију о свим осталим питањима из члана 26. Закона. Право на приступ може бити ограничено, у целини или делимично, у мери и трајању које је неопходно и сразмерно у демократском друштву из разлога који су предвиђени чланом 28.

Право на исправку и допуну – лице на које се подаци односе има право да захтева исправку његових нетачних података о личности без непотребног одлагања. Уколико су подаци непотпуни, лице има право да своје податке допуни кроз давање додатне изјаве на основу члана 29 Закона.

Право на брисање- свако лице на које се подаци односе има право да се његови подаци о личности избришу од стране руковаоца када више нису неопходни за остваривање сврхе због које су прикупљени или на други начин обрађивани, ако је лице опозвало пристанак на основу кога се обрада вршила или је поднело приговор на обраду, ако су подаци незаконито обрађивани, ако брисање представља извршење законске обавезе руковаоца или ако су подаци о личности претходно прикупљени у вези са коришћењем услуга информационог друштва из члана 16 став 1 Закона. Захтев за брисање се подноси руковаоцу.

Право на ограничење обраде- лице на које се подаци односе има право да од руковаоца захтева да се обрада његових података о личности ограничи у случајевима који су предвиђени чланом 31 Закона.

Право на преносивост података-уколико су заједно испуњени услови из члана 36 Закона, лице на које се подаци односе има право да претходно доставњене податке прими у структурисаном облику од руковаоца као и да их, без његовог ометања, пренесе другом руковаоцу.

Право на прекид обраде (приговор)- лице на које се подаци односе има право да од руковаоца ,у виду приговора на обраду, захтева прекид обраде која се врши у складу са чл.12 ст.1 тач. 6 Закона, укључујући и профилисање које се заснива на тим одредбама. Уколико руковалац није предочио да постоје законски разлози за обраду који претежу над интересима, правима или слободама лица на које се подаци односе или су у вези са подношењем, остваривањем или одбраном правног захтева, биће дужан да прекине за обрадом података о лицу које је поднело приговор.

Право против одлучивања искључиво на основу аутоматизоване обраде- на лице, чији се лични подаци обрађују, неће се примењивати одлука донета искључиво на основу аутоматизоване обраде, укључујући и профилисане, уколико та одлука значајно утиче на његов положај или производи правне последице по лице. Изузеци од овог правила су предвиђени чл. 38, ст. 2, тач.1, 2 и 3 Закона.

-Како захтевати остваривање права у вези обраде података о личности?

Захтев за приступ, исправку и допуну, брисање, ограничење обраде, преносивост података, прекид обраде као и непримењивање одлуке донесене на основу аутоматизоване обраде. лице чији се подаци обрађују подноси руковаоцу. Уколико руковалац, у складу са чл. 21 ст. 3 Закона, оправдано посумња у идентитет лица које је поднело захтев, може од лица захтевати достављање додатних информација неопходних за потврду идентитета, у складу са чл.5 ст.1 тач.3 Закона.

Руковалац је дужан да достави копију података које обрађује лицу на које се подаци односе на његов захтев. Ако је захтев за копију достављен електронским путем, информације се достављају у уобичајено коришћеном електронском облику, осим ако је лице на које се подаци односе захтевало другачије достављање. Уколико лице лице на које се подаци односе захтева израду додатних копија, Руковалац може да захтева накнаду нужних трошкова за исте.

-Када се подноси притужба Поверенику?

Ако руковалац не поступи по захтеву лица на које се подаци односе дужан је да о разлозима за непоступање обавести то лице без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтева, као и о праву на подношење притужбе Поверенику, односно тужбе суду.

Лице за заштиту података о личности: Драгана Андоновска, контакт: 011/3131-417; dragana.andonovska@ramrrs.gov.rs.

Информације од јавног значаја и заштита података о личности

Овде можете преузети потребне документе: